Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Ирена Бодић | ДАН У РАВНИЦИ




Кад искорачим и раширим руке
сва ми у загрљај стане
дан боје белог злата
у зноју се топи
милују ветрови, мирисом
пшенице
недостиж обзорја
мелодију попи
ове непрегледне
војвођанске равнице.

Искричаво дрхте даљине
црквени торањ, дуд
ђерам се земљи клања
са сваком капљом
освештане воде
зажеднелом телу
живот поклања.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта