Textual description of firstImageUrl

Ирена Бодић | ДАН У РАВНИЦИ




Кад искорачим и раширим руке
сва ми у загрљај стане
дан боје белог злата
у зноју се топи
милују ветрови, мирисом
пшенице
недостиж обзорја
мелодију попи
ове непрегледне
војвођанске равнице.

Искричаво дрхте даљине
црквени торањ, дуд
ђерам се земљи клања
са сваком капљом
освештане воде
зажеднелом телу
живот поклања.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des