ал' твоје лице је пахуља коју тражим
да ми на трепавицу слети,
да ми у зеницу зађе,
па да је сачувам од ветра
титраву и белу.
Или да је нежно спустим
на врели образ
и тако сањиву, благу
пустим да дошета и
заспи ми на усни.
Гордана Димитријевић | ЗИМСКА ИДИЛА
ал' твоје лице је пахуља коју тражим
да ми на трепавицу слети,
да ми у зеницу зађе,
па да је сачувам од ветра
титраву и белу.
Или да је нежно спустим
на врели образ
и тако сањиву, благу
пустим да дошета и
заспи ми на усни.
