Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Гордана Димитријевић | ЗИМСКА ИДИЛА



Корачам кроз вејавицу људских сенки,
ал' твоје лице је пахуља коју тражим
да ми на трепавицу слети,
да ми у зеницу зађе,
па да је сачувам од ветра
титраву и белу.

Или да је нежно спустим
на врели образ
и тако сањиву, благу
пустим да дошета и
заспи ми на усни.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта