ал' твоје лице је пахуља коју тражим
да ми на трепавицу слети,
да ми у зеницу зађе,
па да је сачувам од ветра
титраву и белу.
Или да је нежно спустим
на врели образ
и тако сањиву, благу
пустим да дошета и
заспи ми на усни.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Где ми је мир Непробојни мир Гвоздена јабука Теме ми је стаблом пробила Глоћем га Вилице сам оглодао Лишћем ме оковала Брстим га Усне сам об...