врхом језика,
гравираш речи
нашом брајевом азбуком.
На осликаној кожи остаје траг без мастила.
Читам чулима,
разумем оно што твој шапат утискује
у моја бедра.
Имам потребу да ти вриснем,
да ти шапнем,
имам потребу да ти напишем највећим словима
и да се претворим у то што напишем
па да ти закуцам у сан,
на врата која само ти отвараш,
да ти то проспем
на усне
на груди
и кад почнем да ти причам
оно сто сам наумио,
што је моја потреба,
замисли - ја слушам тебе
и чујем
како говориш
Волим те
Кажеш...