slike pesnika

Гордана Димитријевић – ПЕСНИКОВА ЉУБАВ



Просу пред њом шаку стихова,
хиљаду речи дугиних боја,
понуди заклон од сибирских зима
и своје руке баш њеног кроја.

Но она беше одвећ рањена,
нежност јој страна и кад се нуди,
у мраку ипак признаде себи
да птиче јој дрхти унутар груди.

Заискри осмех, лице разведри,
сан се у јаву претвори сасвим.
Паде и последњи зид заклона,
сад се и видик учини јасним.

И као да исте мисли претачу
једно у друго бесрамно, страсно.
разговор један – настане песма,
говор сувишан, постаје јасно.

Али страх бану кô незвани гост,
у срце њено немир се сели,
нестварно лепо сувише све је,
Бог бира друге кад срећу дели.

Зима од које хтеде да бежи
у његово крило као свој дом,
окова мразем срце и речи,
направи глави и души лом.

Нестаде верса, заћута рима,
муклине певају између њих.
Он сања будан боју тог ока
и чека да опет потече стих.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта