ни моје буђење у кревету
на другом крају неба
не миришу више на нас.
Додир наших тела
у истој мајици за спавање
коју смо делили бесрамно,
па наизменично,
постао је отужно млак.
Завет над гробом Мике Антића
као молитва за трајање,
сада одзвања попут посмртног говора,
постаје песничка почаст
једној недосањаној љубави.
