Негде у грудима
застане –
не дам јој да изађе
јер час у који је дошла није њен.
Ти, склупчан у мени,
постајеш власник мојих стихова
и неизговорених мисли.
Проналазим те у блузи, у мом оку.
Куда си кренуо?
Да заробиш ми мисли,
Или да сам се у њих склониш?
Не отварај врата кроз која се не улази,
Нити куцај на она већ отворена.
Осећам - улазиш ненајављен,
Неочекиван.
Знан и у заумљу чекан.
