празнине
очекује свој
залогај.
Бацам јој
немушти бол
и слушам
како одјекује,
увећава се.
Плачем,
безгласно, усахло,
а муклина бола
отвара
још један
нови бездан
у мени.
Гордана Димитријевић – БЕЗДАН
празнине
очекује свој
залогај.
Бацам јој
немушти бол
и слушам
како одјекује,
увећава се.
Плачем,
безгласно, усахло,
а муклина бола
отвара
још један
нови бездан
у мени.
Можда вас и ово занима
