Опрости што небо призивам
За меку кô лан косу твоју -
И што једну влас кô дар снивам
Опрости - умро сам - нисам знао
Да бешумно шкрипи капија.
Опрости - та капија - нисам знао
На самом је предворју Раја.
Опрости ми, опрости чудном,
Све то у себи носим одувек.
Опрости ми и у сну будном,
Дај руку - облак зна да сам човек
Опрости мени заљубљеном.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански
(Из књиге Од Пушкина до Капустина, 2019)
