И као да сам умро,
Благослов тражиш тек онако –
За снег у јесење јутро.
Под прозором твојим заспаћу;
Да чујем како дишеш,
И на бели папир ставићу
Све што сновима ришеш...
Срце у сећања се склопи –
У вечност без граница!
Ипак, на крају, све истопи
Топлина твојих трепавица!
• С руског препевао Анђелко Заблаћански
(Из књиге Од Пушкина до Капустина, 2019)
