Причести ме крвљу мојом
За памћење ново – не сјајно
У цркви с друкчијом бојом.
Причести све душе слободе
Кроз сурове бодље границе,
Народ су шчепале сподобе –
Што крију своје право лице.
Заборављају глас сопствени,
Из џепа душе ваде и кољу,
Кроз уши трнови прободени:
На Балкану, на косовском пољу.
Али пали су знак који зове:
Сву децу да би стасала брже,
Све вернике крви Христове
И све који се те вере држе.
Да причесте дух вечно пламан
И отерају страхове кô дим,
Да зора истопи бес њин сраман –
И живот не зажали ни за чим.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански
(Из књиге Од Пушкина до Капустина, 2019)
