Textual description of firstImageUrl

Енеа Хотић | НОЋ



Посегнула бих за твојим рукама
и саплела се о твоје кораке,
све бих то урадила и
учинила крај овим мукама.

Искриле су плавичасте зоре
крхко јаке.
Па бих прије пијетла,
да не видим сабласти – свјетла,
у мрак отишла вођена тобом.

Наслонивши се на дрвено дебло живота,
зажмирила бих и помислила на Те.
Срце – лане поскочило би лако,
даха би нестало
због Тебе.

Окупана млијеком мјесеца,
поново рођена,
осјетила бих те лепетом анђеоских крила
у углу усана
и жељом у оку.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана