Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Енеа Хотић | МОЈЕ ЛУДИЛО



Видјети нечији додир,
дрхтав,
видјети нови дан,
блистав.
Нека то буде моје лудило!

Осјетити његове очи,
ријечне,
пробудити се у зоре,
млијечне и огрнути се
њиме...
И то нека је моје лудило!

Покрити се небом,
блистати се звијездама,
радовати се свим
срећним данима
сунцем окупанима
од мене вољенима
и рукама Теби пруженима!
То јесте моје лудило,
у инат онима...које жалим!

Њихова душа коровом обрасла,
а очи и немају да душом гледају!
Постојати само зар једина је сврха?
и све гледати са "врха"?
Видјети их такве, никакве, свакакве
притајене, хијене...и то је моје лудило!

Вољети Те ластама,
сањати Те врбацима,
жељети Те дамарима,
видјети Те у
свим стварима...моје је срце!

Знам, у себи знам...
да ћу жалити буду ли Те узели,
одвели са нашег пута,
од мога скута.
И нећу бити љута.
Бићу загледана у Тебе...
Дубоко у себи.
Никад Те нећу видјети онда
на свјетлости дана...
Гледаћу Те душом,
љубићу Те очима!
Пићу Те уснама!


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта