обгрлио моја стопала,
а ти постао моћни маг,
каквог сам сањала... ноћима.
Густа звјездана копрена
прекрила нам гола рамена
у прозирну воду уроњена.
И благослов нам дала за све.
Није шала, не!
Ни моји осмијеси
ни твоји погледи
који су се у додире уткали.
И тако остали дуго... дуго.
Па сад са првим пијетловима јутра
чекамо неко ново сутра.
