slike pesnika

Џорџ Гордон Бајрон – КАД РАСТАСМО СЕ ТАДА



dzordz-gordon-bajron-kad-rastasmo-se-tadaКад растасмо се тада
уз мук и суза бреме,
а бол нам срца савлада,
на врло дуго време,
блед, хладан, образ ти поста,
ко лед сам целов твој;
а мени тек туга оста
кроз цео живот мој.

Тог јутра росу ледену
сред свог осетих чела
ко хладну стрепњу једну
што обузе ме цела.
Ти скрши завете своје;
сад многом припадаш, знам;
кад име спомену твоје
и мене самог је срам.

О теби прича свуд бруји,
за ме посмртно звоно;
кроз срце језа ми струји:
што те љубљаше они?
Ти никоме од тих људи
не беше тако знана;
бол оста сред мојих груди
и вечно жива рана.

Ми састасмо се тајно;
сад тајно памтим, смерно,
што срце ти нехајно
већ преста бити верно.
А сретнем ли те када
кроз многа лета дуга,
мој поздрав биће тада
сав пуста, нема, туга.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта