> Џон Китс‎ | ОСАМО - Поезија суштине
Textual description of firstImageUrl

Џон Китс‎ | ОСАМО



Осамо! Када с тобом већ све делим,
нек нисам део градског мноштва тамног;
уз нагиб стрми успењи се са мном,
и звездарницу природе пожели,

где реке теку с кристалне висине.
Још опрезан сам. А ти, и без мене,
испод крошања разгониш јелене
што плаше дивље пчеле и лисице.

Но и без ових слика, с тобом, често
разговор смислом боји свако место
кад прочишћена реч постаје прича.

Такву пуноту и душа је хтела
за највише блаженство људског бића:
два сродна духа, скупа узлетела.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта