Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Џон Китс | ХОМЕРУ



Живот у земљи као моја – јад је,
ал кад за тебе и Цикладе чујем,
ко доморочев и мој живот склад је -
делфин што морски корал настањује.
Да, слеп си био; ал вргну копрене
Јупитер, да ти свод незнан отвори,
Нептун ти шатор сачини од пене
и Пан ти песму запева у гори;
на брег тамнине сјај заседе леп,
понор одену зелен негажену,
сутрашњи дан си у поноћном трену
трипут оштрије спазио и слеп;
Ко свеувидом да те је потакла
Дијана, владар Земље, Неба, Пакла.

***
Том ко у граду беше заточен,
таква је радост – да над собом спази
отворен свода лик. И на тој стази
да молитвено дише, сам и снен.
Срећан је тај ко, са слатког бремена,
нађе у трави заклон од врелине
да чита дивне списе из давнине,
мит о љубави пређашњих времена.
И, по повратку у сеоску кућу,
чувши славуја где пева у прућу,
пратећи сводом облачића одраз,
постаће сетан, јер свом крају скором
дан примиче се, да сузом опором
закотрља се низ анђелов образ.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта