Textual description of firstImageUrl

Душко Трифуновић | ЉУБАВНО ПРОСТРАНСТВО

Волим те само толико колико могу да те прежалим
од тежине речи ваздух се сабија
и наша љубав се пуни екразитом

Што год си даље
то је већи простор што припада нама
и свет изгледа питом

Ако си крај мора
до мора све је наше

Ако си на врх планине
или на старом месту у алеји
или у прошлости с робљем у Мисиру
или у будућности на Касиопеји

Што год си даље
то је већи простор што припада нама

То пространство оправдава постојање моје душе
међу другим светињама.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des