Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Душан Васиљев | ЖИВИ ВЕТАР



Пуно је ветра гробље,
Јауком полуделог ветра
Што чупа косе од бола,
Од бола и јада бесмисленог.

На гробу једном, гле, никао диван цвет,
Крилат кô осмех некада оне
Што сада доле спи.

О, то и јесте њено бивше око,
Тај крилати цвет!
Убери га, слепи ветре,
Ветре!

Размахни крилима, ветре,
Тако силно да више разлике не буде
Између неба и тебе.

Звездама ли то ветар,
Крилима звезданим лупа ли то ветар
Огромно око океанско
Или то моје срце не откуцава равномерно

Ах, шта ми сва та питања значе,
За ово крваво лишће људскога меса!


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта