slike pesnika

Душан Васиљев – ЖИВИ ВЕТАР



Пуно је ветра гробље,
Јауком полуделог ветра
Што чупа косе од бола,
Од бола и јада бесмисленог.

На гробу једном, гле, никао диван цвет,
Крилат кô осмех некада оне
Што сада доле спи.

О, то и јесте њено бивше око,
Тај крилати цвет!
Убери га, слепи ветре,
Ветре!

Размахни крилима, ветре,
Тако силно да више разлике не буде
Између неба и тебе.

Звездама ли то ветар,
Крилима звезданим лупа ли то ветар
Огромно око океанско
Или то моје срце не откуцава равномерно

Ах, шта ми сва та питања значе,
За ово крваво лишће људскога меса!


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза