Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Душан Васиљев | ПРОЛОГ



Све једно са или без риме,
нема важности опрема и сјај,
ако душа болна
болним осмехом над прошлошћу бди.

Нема празника ни недеља,
и сва је срећа у сунцу
што нас покаткад у стари живот врати,
и разбуди у нама поново дрводеље
са ливанских и балканских гора.
А траг је дубок и страшан
и неће га никад нико затрпати.

Помислимо и сами да смо позери
кад виногради и жита зру,
па поноћ дође и ране се раскрваве,
и свеједно: Исуси или Ахасвери!
Други би нас само облици спасли.

И дођемо до краја пута,
а те облике још нећемо наћи:
о, ми то знамо.
Основна је наша боја сива,
као небо јесење,
као дух убице друга.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта