Очи ти сузне љубљах с чедном страшћуИ мољах нежно. И у твојој души
Бол, мноме задан, чињаше, са слашћу
Сузом квашене среће која гуши.
И кад ме затим загрлише твоје
Руке, и кад ме засу снежна блуза,
Моје се срце распукну на двоје.
(Тад моје очи блистаху од суза.)
