И мољах нежно. И у твојој души
Бол, мноме задан, чиљаше, са слашћу
Сузом квашене среће која гуши.
И кад ме затим загрлише твоје
Руке, и кад ме засу снежна блуза,
Моје се срце распукну на двоје.
(Тад моје очи блистаху од суза.)
Душан Срезојевић | ОПРОШТАЈ
И мољах нежно. И у твојој души
Бол, мноме задан, чиљаше, са слашћу
Сузом квашене среће која гуши.
И кад ме затим загрлише твоје
Руке, и кад ме засу снежна блуза,
Моје се срце распукну на двоје.
(Тад моје очи блистаху од суза.)
