И мољах нежно. И у твојој души
Бол, мноме задан, чињаше, са слашћу
Сузом квашене среће која гуши.
И кад ме затим загрлише твоје
Руке, и кад ме засу снежна блуза,
Моје се срце распукну на двоје.
(Тад моје очи блистаху од суза.)
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Да ли ћу понети собом и своју бољку и шарени сноп земаљске радости које? У коју ће Бог звездану далеку шкољку ставити сутра повраћено срце м...