Знате шта…
Ја то морам одмах да вам кажем. Ја никад не завирујем у џепове свога мужа. Никад! Ја то сматрам понижењем за жену. Не, хвала! Ја се тим стварима никад нећу бавити. То су ствари у које једна права жена, са достојанством, не би смела да дира. Ја се унапред грозим од тога што би све могло да се нађе у џепу једног мушкарца.
По мом мишљењу, жена не би смела да се спусти на тај ниво. Ми наше мужеве никад довољно не познајемо… Ја мислим да је тако. Ми их ипак не познајемо… Да ли ћемо их боље упознати ако им завирујемо у џепове? – то је питање. Уосталом, ја и не желим да баш све сазнам о свом мужу. Мени то није потребно… Зашто?
Могу да вам наведем један пример:
Мој муж је једном хтео да ми покаже рентгенски снимак плућа – нешто су сумњали, па су му снимали плућа. И он је хтео да ми покаже тај снимак, ваљда да се похвали или да ме утеши да нема ништа на плућима. Међутим, ја сам одбила, нисам хтела да гледам. То је, рецимо, ствар која ме код мог мужа уопште не интересује. А тако је и са џеповима…
Ја сам, у почетку, радила такве ствари. Контролисала сам свог мужа. Међутим, или ја то не умем да радим или немам среће, тако да никад нисам знала јесам ли га ухватила или нисам. Јер кад год ја мислим да сам га у нечему ухватила он ми после све објасни… и ја испаднем глупа, и још после морам да му се извињавам. И зато још више избегавам да га контролишем. Једном сам га затекла како се са неком комшиницом љуби у лифту. Он ми после објасни да је била опклада.
Други пут сам му у џепу нашла фотографију неке жене са плаже, у купаћем костиму. Ја га питам шта је то, а он ми каже како је то једно женско ђубре и да је баш понео ту фотографију да ми је покаже… Да видим жену која је напустила неког његовог најбољег друга.
И увек тако. Ја га ухватим или мислим да сам га ухватила, а он ми објасни да сам у заблуди.
А пошто жена никада не може да зна да ли је нешто истина – или није – ја сам решила да избегавам такве ствари.
Лакше ми је тако!
