Душан Радовић – ЧУДНА СЛИКА

Насред једног чудног рама
Указа се слика нама:

Кроз кишу што пада, пада,
Лети птица понад града.

Ал кроз тренут: нема више
Ни те птице, ни те кише.

Из истог рама сада:
Сија сунце изнад града.

(Још да додам: слику ову
Сви сем мене прозор зову.)