Товар прекопане земље
Не није ни важно нећу ни знати
Не причајмо о том.
То није сутра
То није време што неизбежно надолази
И пуни једра и светлост расцветава
Није вечност што бржа је од звука и
Бржа од звезда: муња што изненадно
Све влати крви веже.
Знам шта ме чека
Не причајмо о том.
То није сутра
Сутра је опет и опет и опет
Сутра је плима што опет зашумори
Сутра је клупа опет у парку свакојаком
Над гробљем које нико и не слути
Да ту је под бусењем трава
(Екипа археолога опет ће стићи касно
Тек прекосутра)
Имена наша заборав је збрисао давно.
Знам шта ме чека
Товар бачене земље
Не није важно нећу ни знати
То није сутра.
Сутра је кућа нова
Кућа већ стара
Прљаво степениште
Мемљиви задах соба
Кућа са зидом жутосивим
Са зидом пуним псовки и имена.
Сутра је кућа стара
Са зидом окреченим белим
(Песма јутарња)
Са зидом таман толико другим да ипак је зид прекопута
Таман толико истим да ипак није постојан толико.
Сутра је сунце и очај
Очај и сунце.
Знам шта ме чека
Пепео да развеје га ветар
То није сутра
Није време што неизбежно надолази.
Сутра је иста патња и случајне речи
Немо што ране
Сутра је исто море што се исто
Понавља
Сутра је нови смех и нова радост
Сутра је вино данас
Сутра је соба нова
У њој дете неко плаче
Сутра је соба друга
У њој друго дете песму стару
Да разуме напамет учи
Сутра је соба трећа
У огледалу будном и слепом
Голо раме сања
Сутра је улица без страха
Сутра је мирна каванска тераса
Сутра је поље ком краја нема
Сутра је време што крхко надолази.
Сутра су људи што крхко време носе
Сутра су мртви што мртве сутра превазилазе.
Сутра је очај и сунце
Очај и сунце.
Сутра је нова патња и случајне речи
Тебе што хране
Сутра је ново море што се старо
Понавља.
Сутра је исти смех
Иста радост.
Сутра је вино данас
Знам шта ме чека
Заборав да упије ме без остатка
Не није важно нећу ни знати
Не причајмо о том
Сутра је време неизбежно што крхко надолази
Сутра су људи крхки што време неизбежно носе
Сутра је заборав што заборав сутра превазилази.
Сутра је данас ту већ међу нама.
