Textual description of firstImageUrl

Душан Матић | * * *



Пишеш увек као што живиш, као пред неки полазак.
Неки коначни одлазак.
И зато је све некако недовршено.
Незавршено. Задихано.
Као да остављаш неком другом,
неком спокојном, коме читаво, равномерно, равнодушно време
стоји на располагању до у бескрај, и који ће све то
да доведе у ред, све лепо да среди.

Да мисао најзад плива по таласавом мисаоном мору,
као што
пливач на леђима одмара се на таласима у часу
чистог предаха.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана