Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Душан Матић | * * *



Пишеш увек као што живиш, као пред неки полазак.
Неки коначни одлазак.
И зато је све некако недовршено.
Незавршено. Задихано.
Као да остављаш неком другом,
неком спокојном, коме читаво, равномерно, равнодушно време
стоји на располагању до у бескрај, и који ће све то
да доведе у ред, све лепо да среди.

Да мисао најзад плива по таласавом мисаоном мору,
као што
пливач на леђима одмара се на таласима у часу
чистог предаха.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта