И пламен
Да разгрнеш те магле
И камен
Између себе и јасне звезде своје
Смрти да станеш:
Колико топлих трава
Колико болних очију
Колико пута љубав
Колико пустиња
Да кажеш
Ниси стигао.
А грдан један џин на твоме
Прагу да уђе чека
И слабости све те да помете
На твоме дому
