Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Душан Ђорђевић Нишки | СКУЛПТУРЕ



И на крају сва ћеш, нема сумње,
поћи за мном као река бујичара
којој се обале разилазе на све стране…

И поплавићеш ме затеченог
на спавању, ушушкаћеш корењем и муљем
сво моје постојање и љубав обећану.

Узалудно отимање уплешће нам прсте
и леве и десне, окамениће их у знак наше
вечне чежње да спојимо обале.

Камене руке ће рећи да су ту биле
бујице љубави, а потомци ће од њих
клесати парковске скулптуре посвећене
заљубљенима и онима што нису.

Мале скулптуре, камене боје, биће
топле кȏ узглавља онима што се
волети почињу, а исти
узбуркани вали биће наши споменари.

Грејаће их пригушена хтења и обећања,
ритуал плеса бојажљиве младости.
Ја ћу бити твој херој ослушкивања
твоје умирујуће природе, боје камена!


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта