Textual description of firstImageUrl

Душан Анђелковић | ВИДОВИТИ



Свеједно је да ли обучен у име
Лотреамон, Ли Таи Пе или Ван Гог,
чудно је биће, слепо а видовито,
у коме свака честица је око.

Да л’ пада царство лишћа
Ил’ каста сугласника?
Шта вребају сати,
немо чекајући?

Увијеног само у реч,
дивну крпу,
у лист коприве из века у век,
у мало јарке боје,

шта ће да га смири?



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана