Лотреамон, Ли Таи Пе или Ван Гог,
чудно је биће, слепо а видовито,
у коме свака честица је око.
Да л’ пада царство лишћа
Ил’ каста сугласника?
Шта вребају сати,
немо чекајући?
Увијеног само у реч,
дивну крпу,
у лист коприве из века у век,
у мало јарке боје,
шта ће да га смири?