срео сам Дилена Томаса,
за кога тврде да је мртав,
додирнуо сам га скоро руком.
Питао је зашто се и словенски песници,
анархистички обрасли тугом,
убијају.
Казао сам да су сви коначни
одговори код Шекспира,
који је певао да и лупежи
имају љиљански белу џигерицу.
Али смрт нема никакву власт.
Патња и увреде имају моћ.
Зато се отварају ноћу
у млечној безазлености тела
речи кô арсеник
и разједају горућим безданим устима.
Али
смрт нема никакву власт.
