И топло се млијеко пуши из пуних музлица.
Под орахом са лишћем широким
Младе жене везу мараме.
Ја пролазим покрај њих, збуњен и невесео,
И поздрављам.
Њихове се косе као житно класје заталасају.
Оне спусте вез на кољена.
И слатко ми се смијеше, безбрижно:
И она с црним очима, и баршунастим,
И она с очима зеленим
Као трава прољетна послије кише.
Одлазећи од њих, занесен,
Мене муче вреле жудње.
Мене море мисли узалудне
На те младе жене под орахом.
Билећa, Херцеговина 28.4.1929.
