Тешке и црне косе (облаци кишни у тмини),
Занесоше моје срце,
Ненадано, у висину:
Оно сад куца пуно милине
И нових наслада.
Помишљао сам, забринут: Уморно је
Моје биједно срце,
И тко ће да му дарује снагу
Нову?
Брод
10. 12. 1922.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...