Заборави миловања у вечери меке,
Срећу срдаца наших.
Јесен је, Лелијо, јесен:
Кишна и сива јесен,
И треба да се млади растанемо.
Лишће у твом винограду
Пожутјело, осушено,
И већином попадало
По уморној црној земљи.
Јесен је, Лелијо, јесен:
Кишна и сива јесен,
И треба да се тихо растанемо.
Заборави ведро љето: и сунце, и жито зрело;
Заборави миловања у вечери меке,
Срећу срдаца наших.
Брод
24. 10. 1922.
