И нема на трсју гроздова.
На лозама се лишће тресе као руке стараца.
Боје се у земљу враћају,
Боје се топе, и нестају.
Нема више радосног залажења сунца
За плаве планине.
Нема златног неба.
Јесен је колибу саградила у бреговима нашим.
Сребрно грло твоје
Неће одзвањати више зеленим долинама,
Нити ће очи твоје гледати блиставило боја
На небу и на земљи.
Јесен је покопала свијетле боје:
Виногради и шуме плачу
У тамному лишћу.
