slike pesnika

Драгутин Тадијановић – ЈЕСЕНСКО ПИСМО



Прошла је берба, мило моје срце,
И нема на трсју гроздова.
На лозама се лишће тресе као руке стараца.

Боје се у земљу враћају,
Боје се топе, и нестају.

Нема више радосног залажења сунца
За плаве планине.
Нема златног неба.

Јесен је колибу саградила у бреговима нашим.
Сребрно грло твоје
Неће одзвањати више зеленим долинама,

Нити ће очи твоје гледати блиставило боја
На небу и на земљи.

Јесен је покопала свијетле боје:
Виногради и шуме плачу
У тамному лишћу.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта