Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Драгутин Тадијановић | ЈЕСЕНСКО ПИСМО



Прошла је берба, мило моје срце,
И нема на трсју гроздова.
На лозама се лишће тресе као руке стараца.

Боје се у земљу враћају,
Боје се топе, и нестају.

Нема више радосног залажења сунца
За плаве планине.
Нема златног неба.

Јесен је колибу саградила у бреговима нашим.
Сребрно грло твоје
Неће одзвањати више зеленим долинама,

Нити ће очи твоје гледати блиставило боја
На небу и на земљи.

Јесен је покопала свијетле боје:
Виногради и шуме плачу
У тамному лишћу.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта