slike pesnika

Драгутин Тадијановић – ЈЕСЕНСКО ПИСМО



Прошла је берба, мило моје срце,
И нема на трсју гроздова.
На лозама се лишће тресе као руке стараца.

Боје се у земљу враћају,
Боје се топе, и нестају.

Нема више радосног залажења сунца
За плаве планине.
Нема златног неба.

Јесен је колибу саградила у бреговима нашим.
Сребрно грло твоје
Неће одзвањати више зеленим долинама,

Нити ће очи твоје гледати блиставило боја
На небу и на земљи.

Јесен је покопала свијетле боје:
Виногради и шуме плачу
У тамному лишћу.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.