slike pesnika

Драгољуб Рајић – ЖЕДАН ПРСТЕН



Ми ћемо наћи белу светлост, равно поље.
Ми то морамо наћи.
С две лампе од песка зеленог прислањаш главу на свећу.
Откуда да се окрене птица, сломи дан молитва браћи?
Ми ћемо вировати, ловити жедан прстен,
Ми то морамо наћи.

Немој да клокоћеш лолико!
Долама. Тама. Пусти га да цвета.
Оштро као јабука битке ти ћеш да сијаш,
да прогледаваш биље.
Гле! Помрли катанци на твојим уснама —
Настаје смак света.
Не могу да верујем. Ти си ударац!
Осипају се очи као насиље.

Гле упупао немир, расточило се поље.
Пусти га да цвета.
А кад догореше пластови, запалила се тишина.
Кружи крин мртвих обала.
Где сада да те измишљам, кад, лепљив од росе,
Ребра прашњава пијанчим.
Букнуо млад мехур трка. Певају узде.
У оку где си стајала
Бесани коњ ноћ ноћује, гризе небо, сакат рже, крв данчи.
А кад догореше била, запалила се тишина.
Кружи крин мртвих обала.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта