Кроз пустош ове ноћи
Празним рукама јутро
У потамнела лица да посејем
Ломљена собом да усним
Себе у другима
Своје право биће
Заборавом да пронађем
Без мржње да волим
Да одем а да се не вратим
Драгиња Адамовић – МОГУ ЛИ
Кроз пустош ове ноћи
Празним рукама јутро
У потамнела лица да посејем
Ломљена собом да усним
Себе у другима
Своје право биће
Заборавом да пронађем
Без мржње да волим
Да одем а да се не вратим
