стешњен између два сунца
зарекнут да остане читав.
Узбеснео дан без ларве надања
хвата га растрешеним зубима
гњечи костурњачу да се изрекне.
Покор га пориче, непокор отвара
бодеж му се сидри у немоћ саму,
дан је спреман да га поједе.
Са крстаче гледа двосмислице
крије шаре разапете и виче:
једи ме, извитоперени крвниче.
