Textual description of firstImageUrl

Драгана Смиљанић | ОДЛАЗИ



По соби разбацане ствари,
у души хаос сред мртвила
и руке лагано губе основе,
заборављене додире.

У ћошку крију се зидови
попут рањених птица измичу.

Не боле речи,
не пролазе кроз камене ограде
и плочници незаинтересовано одбијају
одсјај твог имена.

Заборављају се ноћи,
кратки кораци по напуклом асфалту,
мирис кише на твом рамену
и благи поглед некад драг

Ноћас без гласа одлазе
и речи не мере то време:
све године, сате никад ослобођене пожуде
да руке стегну што јаче вољено биће
достојно истине,
достојно лажи да ипак биће његово.

Туђим рукама загрљај,
хладном срцу уздар…

2009.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана