Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Драгана Смиљанић | ОДЛАЗИ



По соби разбацане ствари,
у души хаос сред мртвила
и руке лагано губе основе,
заборављене додире.

У ћошку крију се зидови
попут рањених птица измичу.

Не боле речи,
не пролазе кроз камене ограде
и плочници незаинтересовано одбијају
одсјај твог имена.

Заборављају се ноћи,
кратки кораци по напуклом асфалту,
мирис кише на твом рамену
и благи поглед некад драг

Ноћас без гласа одлазе
и речи не мере то време:
све године, сате никад ослобођене пожуде
да руке стегну што јаче вољено биће
достојно истине,
достојно лажи да ипак биће његово.

Туђим рукама загрљај,
хладном срцу уздар…

2009.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта