Textual description of firstImageUrl

Драгана Смиљанић | ОДЛАЗИ



По соби разбацане ствари,
у души хаос сред мртвила
и руке лагано губе основе,
заборављене додире.

У ћошку крију се зидови
попут рањених птица измичу.

Не боле речи,
не пролазе кроз камене ограде
и плочници незаинтересовано одбијају
одсјај твог имена.

Заборављају се ноћи,
кратки кораци по напуклом асфалту,
мирис кише на твом рамену
и благи поглед некад драг

Ноћас без гласа одлазе
и речи не мере то време:
све године, сате никад ослобођене пожуде
да руке стегну што јаче вољено биће
достојно истине,
достојно лажи да ипак биће његово.

Туђим рукама загрљај,
хладном срцу уздар…

2009.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана