Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Драгана Смиљанић | БЕЗИМЕНА




Ћутиш и погнеш главу
мислиш да тако сакрићеш
оно због чег ноћи дуже трају,
због чег зоре свићу све тише.

Није то туга, ни нема клетва
што ти искри из очију да
памтим те – ништа и све,
празнину која је чекала да нестане.

Чују се крици птица,
негде пред зору разлегло се јато –
ако неко можда посумња, подигне поглед.

Ветар савија гране
и оне се крећу крилима птица.
Саучесници привида…

Пара се небо у црне пукотине
и слива се, црвена од срама,
лаж…

2011.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта