slike pesnika

Драгана Смиљанић | БЕЗИМЕНА




Ћутиш и погнеш главу
мислиш да тако сакрићеш
оно због чег ноћи дуже трају,
због чег зоре свићу све тише.

Није то туга, ни нема клетва
што ти искри из очију да
памтим те – ништа и све,
празнину која је чекала да нестане.

Чују се крици птица,
негде пред зору разлегло се јато –
ако неко можда посумња, подигне поглед.

Ветар савија гране
и оне се крећу крилима птица.
Саучесници привида…

Пара се небо у црне пукотине
и слива се, црвена од срама,
лаж…

2011.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта