Знам да ме волиш
које сам Ти приносила годинамазбог песама
из срца болног,
али распеваног;
због оних висибаба раних,
које сам Тиуспут убраних,
пред пећином оставила стидљиво
а Ти их збринуо невидљиво;
због покајних суза проливених,
молитава услишених,
и свих савета код Кивота добијених;
благоукоравања,
дуготрпљења,
опраштања,
измирења;
због оног унутрашњег мира (свемира)
који ослушнух седећи на камену
светом од Твог додира.
Знам да ме волиш
и због мириса Твојих моштију
заборављеног у мојим ноздрвама,
и свих сусрета корисних
усред стена острошких
милошћу Твојом устројених;
због зова
који ме већ петнаест лета
увек буди и радује изнова;
због ове крви горштачке
која се благодаћу напаја
из руке Твоје светачке
код сваког нашег сретаја.
Знам да ме волиш
и због ове песме
коју сам ноћас од Тебе измолила...
