ћутим вечност у грудима.
Облацима покривена
чезнем радост у људима.
То сазвучје из свемира –
живу воду са извора –
слути душа усамљена,
благодаћу осењена.
И ум рони у дубине
у тишини помрчине.
Дух устремљен у висине
вапи мир небеске домовине.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Над звјезданим многостручним сводом, над домаком умнога погледа, под врховним небосклоном неба, гдје се млада непрестано сунца, искресана ру...