Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Драгана Албијанић | У ОСТРОГУ



Стењем голим заточена
ћутим вечност у грудима.
Облацима покривена
чезнем радост у људима.

То сазвучје из свемира –
живу воду са извора –
слути душа усамљена,
благодаћу осењена.

И ум рони у дубине
у тишини помрчине.
Дух устремљен у висине
вапи мир небеске домовине.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта