Textual description of firstImageUrl

Драгана Албијанић | У ОСТРОГУ



Стењем голим заточена
ћутим вечност у грудима.
Облацима покривена
чезнем радост у људима.

То сазвучје из свемира –
живу воду са извора –
слути душа усамљена,
благодаћу осењена.

И ум рони у дубине
у тишини помрчине.
Дух устремљен у висине
вапи мир небеске домовине.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des