Драгиша Ајдић – * * * | Поезија суштине

Драгиша Ајдић – * * *

мој живот је поток суза
помешан са крвљу
засјали што заиста сија
збрисао сам мрљу

са очију скидам мрачни вео
недалеку прошлост
рђав сан
испунило се оно
што сам некад хтео
верујем у бољи дан

Драгиша Ајдић

Можда вас и ово занима

Прича месеца

Петар Кочић – ГРОБ СЛАТКЕ ДУШЕ

Упекло сунце — сажеже све! Дошло небо модро као чивит. Изведрило се, нигдје облачка да опазиш. Далеко тамо — далеко око Осмаче и Луњевца ухватила се плавичаста тиморина, па трепери и дрхће под узаврелим сунчаним зрацима.
Пријатан мирис скорушеног планинског сијена, с тешким смоластим задахом мртвих, спарених јела и оморика, некако тешко пада човјеку на душу у овој загушљивој планинској жези.

Сједимо ја и Дуле пред колибом. У хладу смо. Изнад нас се дигло неколико крошњастих смрчика, па суморно бацају преко нас дебеле, шиљасте сјенке. Само се гдје-гдје кроз размакнуто грање пробија сунце, просипљући зажарену свјетлост у снопљастим млазевима по дивљачној, мљечикастој трави.

Види више

Драгиша Ајдић – * * *

Цитат дана

Прича месеца

Поезија суштине

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Поезија суштине