Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Добриша Цесарић: У СВЈЕТЛОСТИ



Већ очајан и лишен моћи,
Ја нисам очекиво спас.
Тада у чемерној самоћи,
Твој њежни зачуо сам глас.
И он је био као зов
На нови пут, на живот нов.
И ти ми руку своју пружи,
И љубав нас у једно здружи.

Како је дуга била ноћ
У којој, драга, тебе снивах!
Већ мислио сам: нећеш доћ.
И рекох: она ти је жива
у твојој жељи, твоме сну,
ал одиста је нема ту.
Земаљским стазама не крочи
Та, чије дивне чекаш очи.

А гледај: небо сија плавље
Откада угледах твој лик.
Љепота, снага, свјетло, здравље
Угушише у срцу крик.
Очима твојим обасјани
Протичу сада моји дани.
Раскошан, рујан, ведар, жут,
Отвара јесен за нас пут

Пођимо загрљени, драга,
О овај зачарани свијет;
У љубави је чудна снага,
Што корак претвара у лет.
Од пољубаца, загрљаја
Све око нас је пуно сјаја.
Дубока срећа свуда зри,
Јер собом носимо је ми.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта