Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Добриша Цесарић | САКРИВЕНИ БОЛ



Неко са својим болом иде
Ко с откритом раном; сви нека виде.
Други га чврсто у себи згњечи
И не да му пријећи у сузе и ријечи.

Рад'је га скрива и тврдо га згусне
У једну црту на крају усне.
Задршће, задршће у њој кадикад,
Али у ријечи се не јави никад.

Душа га у се повуче и смјести
На своје дно: ко море камен
У њега бачен. Море га прима
Дном, да га никад не избаци плима.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта