Ни сунца, ни те младе боје.
Прољеће свуда сја и цвате,
Ал' оно нигдје није моје.
Не живим у њем, већ са стране.
И куда год ми нога крене
На свим је путевима радост,
А сва је радост изван мене.
Без покоја сам. Каквом тугом
Кажњава живот свог бјегунца!
Ниједна зрака није моја
Од овог свима даног сунца.
