Шта ниче у души ко коров њен?
Јели то сутон? Збиља већ сутон?
Ил само пролазна сјен?
Што сада? Брбљати веселе ријечи,
Скривати ране за хумор;
Ко да се ишта сакривањем лијечи:
Туга је туга, а умор је умор.
Мили мој! Ти, који долазиш за мном,
Да срцем око себе освијетлиш свијет,
Немој се варат и не дај се варат -
Одрежи крила пружена за лет!
На домаћој гозби су чудна весеља,
И пјано се бунца и бучи.
Судбина, што другима налијева вина,
Теби ће налити жучи.
Па пиј је, драги, пиј и пиј,
И чувај се меланколије.
Не бој се, послије гутљаја сваког
Сусјед ће спремно да долије.