Свјетлост црвенкастожуту
На дебело блато крај старога плота
И двије, три цигле на путу.
И увијек иста сиротиња уђе
У њезину свјетлост из мрака,
И с лицем на којем су обично бриге
Пређе је у пар корака.
А једне вечери некога нема,
А моро би проћ;
И лампа гори,
И гори у магли,
И већ је ноћ.
И нема га сутра, ни прекосутра не,
И веле да болестан лежи,
И нема га мјесец,
И нема га два,
И зима је већ,
И снијежи...
А пролазе као и досада људи
И мај већ мирише –
А њега нема, и нема, и нема ,
И нема га више
И лије на углу петролејска лампа
Свјетлост црвенкастожуту
На дебело блато крај старога плота
И двије, три цигле на путу.
