Одсјаји што ми птице у крви испирају
Још негде на дну чека нека ишчезла река
Очи које се кротко приближише смирају.
Јесмо ли белили платно или мутили воду
Матицу што носи бело тело у ждрело млина
Анђели буде звона да спрече непогоду
Јасни сунцокрет излази из душе развалина.
Цркве су закључане, кључеви пресађени
Исплакане девице силазе са кубета
Развенчаше се тајне и порумене тама.
А с брда риче дреш и сватови изненађени
Дрхте пред распеваним устима тулумбета
И твоје сузе блистају по нашим ливадама.