Једна с цвећем, друга с трњем;
Гвоздене су ноге моје –
Идем трњу да се врнем.
Ја уступам цвећа стазе
Којима је нога мека;
Нек’ по цвећу жене газе,
А трње је за човека!
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Зелен-лисје гору кити, Мирис-цвеће поље шара, А у лугу сироташце Тиху гору разговара: „И ти имаш мајке своје, Горо чарна, горо мила! Па те т...