Једна с цвећем, друга с трњем;
Гвоздене су ноге моје –
Идем трњу да се врнем.
Ја уступам цвећа стазе
Којима је нога мека;
Нек’ по цвећу жене газе,
А трње је за човека!
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Да ли ћу понети собом и своју бољку и шарени сноп земаљске радости које? У коју ће Бог звездану далеку шкољку ставити сутра повраћено срце м...