Две преда мном стазе стоје:
Једна с цвећем, друга с трњем;
Гвоздене су ноге моје –
Идем трњу да се врнем.
Ја уступам цвећа стазе
Којима је нога мека;
Нек’ по цвећу жене газе,
А трње је за човека!
ПОДЕЛИТЕ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ
Facebook
Twitter
Copyright Copyright © 2012 -
Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта
Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза