Над гробом звекне крвави мач,
Слатке девојке, ружице беле,
Нећу да чујем ваш горки плач!
Немојте рећи: „Овде почива
Љубави наше увели струк!“
Не кун’те земљу, није вам крива —
Стишајте јада ласкави звук!
Немојте трошит руже убаве,
Китећи њима мој вечит дом!
Реците само: „Доста је славе —
Веран је био народу свом“.
1858.