Не треба орлу тек један лет,
Само да пусти крила немарна —
Презрô је давно презрени свет.
По тавној магли тешког вихора
Неће на земљу ни небо, хол!
Небо му с’ чини да пасти мора,
А пуста земља сам један бол.
Тихо се вије, облаке гони,
Презирућ гледа у сунчан зрак...
Стреловит после на земљу рони
И крвљу капа земаљски мрак.
У Сумраковцу 1858.
