slike pesnika

Димитрије Митриновић – ПЕСМА У СУТОН



”dimitrije-mitrinovic”           (Syst. alemanium)

Магли се далека раван: у струјању вечерњих звукâ

Спрема се починку сањива доља.
Разлева се блага топлота и дрхти у мирису зрâка
Заспало њишући пролетње цвеће.

Плавом ведрином неба титрају звездани зраци

Као да сањају снове блаженства.
Светиња мира у дољи и небо ми зрацима  милим
Буде у души радосну сету;

Незнано чудно спокојство у души ми дрхти сненој,

Тиха а страсна ме прожима жудња,
Митних ми нестаде мисли и плинем у незнаном миљу,
Дрхтим и чезнем, а ништа не желим.

И као санани звуци што блуде из уснула дола,

Уснуло њишући пролетње цвеће,
Душа ми сретна и сетна блуди духом лепоте:
Пролетње природе диже се миље.

Нова искра, 1905.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта